Kada ste u knockout životnoj
situaciji, to je zapravo dar od Boga, tu ćete vidjeti tko vam je pravi prijatelj,
tko će vam pružiti ruku, a tko će samo zažmiriti i okrenuti leđa
Jako
puno vremena sam u svom životu „potrošila“ diveći se ljudima oko sebe, misleći
kako su oni uspjeli riješiti sve svoje traume, pronaći svoj životni put i
sretni su za razliku od mene, jer si ne postavljaju nikakva pitanja, sve im je
jasno, imaju odgovore na sva pitanja.
A
ja, ja stalno propitkujem i sebe, i ostale, tražeći odgovore na pitanja, ali
odgovora nema. I onda odnedavno, dođem do zaključka, da sam ja bila u zabludi
čitavo ovo vrijeme, ti ljudi nisu sretni, nisu riješili svoje traume, sve skupa
su potisnuli i spakirali u taj kufer koji vuku za sobom. Taj kufer je iz dana u dan
sve veći, sve teži, ali ne daju se oni, ne žele kopati po sebi, jer kopanje
ubija, a ja to znam najbolje.
Ali,
znate što, ja sam iz dana u dan sve sretnija, moj kufer se smanjio, pretvorio u
malu ručnu torbicu, koju sam onako lagano prebacilo preko ruke i ja sada vladam
njome, a ne ona sa mnom.
I
nema iskustva niti mudrosti bez životnog iskustva i životne mudrosti. Ono što
sam ja morala naučiti je opraštanje, kako oprostiti sebi i oprostiti drugima
koji su vas povrijedili na bilo koji način. Opraštanjem se rješavate tereta i
prekidate nevidljivu sponu s ljudima koji su vas povrijedili. Najteža lekcija
mi je bila otpustiti ljude da idu svojim putem, ma koliko to bio krivi izbor za
njih. Naime, jako je teško biti vizionar i vidjeti unaprijed što će se nekom
dogoditi, ali trudeći se da ta osoba baš to ne napravi jer znate da će to zažaliti
i da je to krivi izbor, gurate je u ponor, javlja se inat kod te osobe. Teško
je to gledati, ali morate se sjetiti da je to njihov životni put, da su to
njihove greške koje ih oblikuju. Koliko puta sam nakon par godina dobila
zauzvrat rečenicu: „Bila si u pravu!“ Prvi put mi je jako puno značila, jer je
nahranila moj ego, ali sada više ne, nemam više potrebu reći: „Pa rekla sam ti“…
sad samo prešutim, zagrlim tu osobu i zaželim joj sve najbolje, i jako mi je
teško gledati kako u tom trenutku moj teret prelazi na tu osobu, ali ja tu ne
mogu ništa, kao ni prvi put što nisam mogla ništa…
E,
i prestala sam se objašnjavati „krivim ljudima“, jer oni ni ne traže
objašnjenje, samo još više materijala o vama samima da vam mogu nauditi. Ako
očekujete od prijatelja da će biti uz vas i osjećati vas jer ste vi bili uz
njih godinama i osjećali ih u dobru i zlu, također ćete se razočarati, ti ljudi
su krenuli dalje, ne osjećaju vas, ali vam žele dobro, a to je ipak ono najbitnije.
A
ako pak ti ljudi nisu uz vas niti vam žele dobro, naučite ih se „rješavati“ pa
makar prekidali prijateljstvo od par i više godina. Kada to napravite u miru sa
sobom, odluka je sazrela i to je prava odluka za vas.
I
naučite se rješavati osjećaja koji su vam drugi nametnuli da ste vi krivi jer
vam se udvaraju oženjeni, zauzeti muškarci, bilo koji muškarci, da ih vi
izazivate jer se previše smijete, jer ste sređeni, jer se razumijete u glazbu,
duhovnost. Ako morate na zajedničkom druženju biti napeti, ne komentirati ništa
da ne bi ispali nekom zanimljivi, morate se truditi da to ne budete vi, da se neka žena ne bi na vas ljubomorna
zakačila jer ste njenom muškarcu zanimljivi u bilo kojem smislu. E, onda se
lijepo maknete iz takvog društva, takve žene će vam nauditi sigurno, neke već i
jesu, a komplimenti od tih „krivih“ muškaraca vam i ne trebaju jer svoje
samopouzdanje ste već sami izgradili.
I
kada vam se događaju stvari koje se normalnim prosječnim ljudima ne događaju,
također ćete se prestati objašnjavati bilo kome. Većina ljudi ne može niti ne
želi shvatiti da se nekome mogu i događaju scene iz Twin Peaks-a, da ste se
nekad i bojali za svoj život jer vam je neka osoba željela fizički nauditi, da
vas neki ljudi još i dalje opsesivno proganjaju. A i kad se već trudite to
nekome objasniti, dobijete najčešći odgovor: „Pa, znaš, ona je samo malo
ljubomorna na tebe!“ Pa znam ja da je, ali ta je osoba i zla, može mi nauditi
fizički i pokušala mi je nauditi…Ljudi ne žele shvatiti težinu situacije – neki
zato jer to nikad slično nisu niti će proživjeti pa im je apsolutno nemoguće da
se tako nešto nekom događa, neki jer se boje za vas pa si ne žele priznati težinu
situacije, dok si pak neki misle – po čemu bi ti to bila posebna da tebe netko
opsesivno proganja i da ti želi nauditi…
Ono
što vam mogu svima reći za olakotnu okolnost je to da vam Bog u određenom
najtežem trenutku pošalje barem jednu dušu, koja će vas razumjeti, nikada do
kraja, jer je to nemoguće, ali će vam u tom trenutku zasigurno pomoći.
I
zato, hvala svim tim dušama, koje su mi pomogle, koje mi i dalju pomažu.
I ono
što vam mogu svima poručiti je: ne bojte se kopati po sebi i oko sebe, tražite
svoj duhovni mir, svoj životni poziv, opraštajte sebi i drugima oko vas,
maknite se od negativnih ljudi i situacija, prestanite se objašnjavati,
pomognite svima koliko možete jer ćete sve uloženo višestruko primiti natrag,
možda ne od tih istih ljudi, ali od nekih drugih sigurno hoćete.
